Komentari TS za GRECO

Transparentnost Srbija dostavila je predstavnicima GRECO mehanizma Saveta Evrope dodatne komentare u vezi sa posetom evaluacionog tima GRECO-a Srbiji. Tema ove (četvrte) runde evaluacije je „Prevencija korupcije u vezi sa narodnim poslanicima, sudijama i tužiocima“, odnosno pitanja etičkih principa, kodeksa ponašanja, sukoba interesa, zabrane obavljanja određenih aktivnosti, prijava imovine, prihoda, primena postojećih propisa i pravila.

Tim evaluatora boravio je u Srbiji krajem novembra. Na sastanku sa predstavnicima nevladinih organizacija (TS, CRTA, JUKOM i Pištaljka) u trajanju od 90 minuta nije bilo dovoljno vremena da se razmotre sva važna pitanja – više od 150 tačaka upitnika. Stoga smo naknadno dostavili pisane komentare, sugestije i materijale iz ranijih istraživanja TS (Studija društvenog integriteta, istraživanje „Sudstvo u borbi protiv korupcije“ http://goo.gl/SKuiJ7, kao i naša opažanja data kao prilog za Izveštaj o napretku Srbije u evropskim integracijama).

Posebno smo ukazali na probleme u vezi sa javnim raspravama, lobiranjem, uređenjem pitanja sukoba interesa kod narodnih poslanika.

TS je, tako, podsetila da obaveza organizovanja javnih rasprava nije uređena zakonom već samo Poslovnikom Vlade, i ukazala da bi preporuka GRECO-a o zakonskom uređenju ovog pitanja doprinela jačanju uticaja građana na zakonodavni proces.

Prema podacima TS, za više od polovine propisa koji su usvojeni u prethodnom periodu nije bila organizovana javna rasprava, iako je to bila obaveza. Takođe, obavezu da organizuje javnu raspravu ima samo vlada (odnosno ministarstvo) kao predlagač zakona, ali ne i drugi ovlašćeni predlagači (Ombudsman, NBS, Skupština Vojvodine, građanska inicijative i narodni poslanici). Predlaganje zakona od strane poslanika na taj način može poslužiti za izbegavanje javne rasprave, te bi delotvorno rešenje da se ovo izbegne mogla biti obaveza „javnog slušanja“ u parlamentu koje bi uključivalo objavljivanje teksta propisa i dostavljanje komnetara i sugestija putem intereneta (portal e-uprave ili sajt parlamenta). Takav mehanizam (ozvaničen Poslovnikom o radu Skupštine ili Zakonom o Narodnoj Skupštini) bi služio i u slučajevima kada Vlada ne ispuni svoju obavezu organizovanja javne rasprave.

Što se tiče pitanja sukoba interesa, ukazali smo da obaveza prijavljivanja postojanja sukoba interesa važi i za poslanike, ali da su postojeća pravila preširoka da bi se primenila na njihov rad. Jedno od rešenja moglo bi biti propisivanje posebnih pravila za poslanike i odbornike Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije.

U javnosti su se pojavile izjave u vezi sa rešavanjem tog pitanja kroz Etički kodeksa poslanika. S obzirom da nacrt Kodeksa nije javno dostupan, teško je komentarisati samo izjave za medije. Ono što je predstavljeno (Ukoliko poslanik ima neposredan ili posredan lični interes u stvari o kojoj raspravlja ili odlučuje dužan je da pre učešća u raspravi, a najkasnije pre početka odlučivanja, saopšti taj interes pisanim putem predsedniku Skupštine ili usmeno na sednici parlamenta) deluje kao dobro rešenje, ali bi zakonom trebalo jasno propisati šta je direktni, a šta indirektni sukob interesa koji poslanik mora da prijavi. To bi moralo da bude deo Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, a ne samo Kodeksa.

GRECO tim je zanimala činjenica da ne postoje zabrane, ograničenja niti pravila o transparentnosti u vezi sa kontaktima poslanika sa trećim licima, koja bi mogla da pokušaju da utiču na njihovo odlučivanje. TS je ukazala da nije problem u tom što se poslanici sastaju sa ljudima koji pokušavaju da ih izlobiraju, već u činjenici da oni ne moraju da izveste bilo koga o tim sastancima. A ta obaveza bi morala da bude propisana Zakonom o lobiranju koji u Srbiji još ne postoji.

GRECO tim će nakon ove posete dati preporuke, koje su obavezujućeg karaktera, ali su rokovi za ispunjenje obično dugi godinu dana ili više. Preporuke se obično odnose na donošenje novih ili izmenu postojećih propisa.