Sistem neodgovornosti
Siniša Mali ne bi nikada bio izabran na bilo koju funkciju, da u Srbiji postoji sistem preispitivanja odgovornosti, izjavio je u intervjuu FoNetu programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, koji sluti da možda predstoji "promena politike" sprovođene u skladu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i Svetskom bankom.
Prema njegovim rečima, Malom je "ključna preporuka" odnos ličnog poverenja sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić. "U narednim godinama biće jasnije koji su to poslovi koje bi Ministarstvo finansija trebalo da obavi, a koji su možda osetljive prirode, poput prodaje nekog velikog javnog preduzeća ili nešto slično", precizirao je Nenadić.
Upitan o rušenju u Hercegovačkoj i otkrivanju nalogodovaca, on je konstatovao da je "izbor Siniše Malog jedan od dokaza na putu ostajanja tog slučaja ad akta". Nenadić smatra da je od samog početka nije postojala nikakva želja da se krivci za to konkretno rušenje kazne, ali i da vlast reaguje samo na bojazan da se može promeniti volja birača i na pritisak međunarodne zajednice.
To je sistem neodgvornosti, ne samo prema javnosti generalno, nego čak ne postoje ni mehanizmi unutarpartijske odgovornosti gde bi se takve stvari sagledavale, "već jedna mašinerija koja podržava bukvalno bilo koju odluku", ocenio je Nenadić.
Poražavajuće je što takve stvari na neki način uvek dođu na naplatu i to kasnije, kada se pojavi neka snažnija sila i kada ta snažnija sila zatraži da se nešto ispita, primetio je Nenadić. "U našem slučaju veoma često to bio međunarodni faktor, ali takvim postupanjem, odnosno manjkom odgovornosti prema sopstvenim građanima, vlast sebe dovodi u situaciju da u jednom trenutku, kasnije, odgovara strancima".
Ovde je, prema njegovoj oceni, postojala nada da će proces evropskih integracija imati drugačiji put nego u Hrvatskoj, u kojoj je "tek pred sam ulazak u Evropski uniju (EU) pitanje borbe protiv korupcije postavljeno na ozbiljan način".
"Nadali smo se da će nadzor EU biti plodonosniji kada je reč o Srbiji. Međutim, toga nema i zato sada imamo situaciju u kojoj bez ikakvog problema prolazi činjenica da, prema zvaničnim izveštajima, više od pola mera iz Akcionog plana koje se tiču korupcije nije ispunjeno", ukazao je Nenadić.
Na pitanje da li kao predstavnik organizacije koja je deo Grupe za slobodu medija, u "verbalnom zaokretu" predsednika i premijerke prema slobodi medija i izražavanja, vidi naznaku da za novinare "stižu bolja vremena", on je odgovorio da "nije veliki optimista".
On smatra da su mediji "jedina oblast gde se vidi da je nešto urađeno" i to "samo na temi vraćanja Medijske strategije kroz ustupak vlasti, odnosno kroz nešto što vlast razume kao ustupak".
"To je direktna posledica jasno izraženih kritika EU i veoma loših ocena o stanju u medijima", veruje Nenadić, ali sve to "vlast ne boli mnogo, jer što god da se u Strategiji napiše ne mora da donese rezultate u praksi".
Osvrćući se na činjenicu da je u proces, uprkos nejasnom institucionalnom osnovu, uključena i savetnica predsednika Republike za medije Suzana Vasiljević, on je naglasio da u Srbiji, među domaćim akterima, pa i međunarodnim, postoji "stalno lutanje".
"Između toga da li hoćemo pravnu državu, pa da svako radi svoj posao, ili hoćemo demonstraciju političke volje", objasnio je Nenadić.
"Jer, ako se imenuje savetnica predsednika, kao nesumnjivo najmoćnijeg čoveka u državi", onda je to, prema Nenadićevom tumačenju, "signal da postoji politička volja i da će taj dokument imati veću težinu".
S druge strane, reč je o "apsolutnom negiranju institucija" ali i postavljanju "svih koji nešto žele da promene, bili to Evropljani ili domaći akteri, između dve vatre - da li da traže vladavinu prava ili da traže garancije, kroz političku volju, za ono što je obećano", zaključio je Nenadić.
Celu emisiju "Kvaka 23" novinske agencije FONET i autorke Danice Vučenić, u okviru koje je objavljen intervju, možete pogledati ovde:http://www.kvaka23.rs/emisi…/3162/sistem_neodgovornosti.html
