Šta treba uraditi da bi Zakon o sprečavanju korupcije promenio stvari na bolje

• 

Transparentnost - Srbija (deo Transparency International), imajući u vidu brojne nedostatke nacrta Zakona o sprečavanju korupcije iz avgusta 2018, pozdravlja najavu Ministarstva pravde[1] da otvori javnu rasprave o novom nacrtu tog zakona i pristup ministarke za evropske integracije da je "kvalitet važniji od brzine". Međutim, kada se ima u vidu da do sada objavljeni nacrti nisu sadržali rešenja za sve veoma važne probleme prepoznate u praksi, izveštajima EU i planovima Republike Srbije, kašnjenje reforme se može tumačiti i nedovoljnom spremnošću da se ti problemi reše.

Izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije su prvobitno planirane za davnu 2014. godinu[2], a pisanje novog zakona je počelo marta 2015. Ministarstvo pravde je objavilo prvi nacrt zakona u oktobru 2016, a drugi, značajno lošiji[3], pod novim nazivom (Zakon o sprečavanju korupcije) avgusta 2018. Iako su o ovim nacrtima bile organizovane javne rasprave, nisu objavljeni celoviti izvešaji o razmatranju dobijenih predloga.

Transparentnost Srbija je predložila da se krivično delo u vezi sa davanjem lažnih podataka o imovini precizira a gonjenje olakša ukidanjem nedokazive „namere“. Dali smo predloge za sprečavanje zloupotrebe javne funkcije kroz izmišljanje promotivnih aktivnosti, koje funkcionerima služe da povećaju prisustvo u informativnom programu medija u doba izborne kampanje. Ovo je posebno važno u kontekstu sve češćih najava novih izbora i sve zastupljenije prakse vođenja „funkcionerskih kampanja“.

Takođe, TS smatra da je od izuzetnog interesa da Ministarstvo prihvati naš predlog da zakon potpuno zabrani kumulaciju javnih funkcija, umesto sadašnjeg režima davanja saglasnosti, da funkcioneri budu dužni da prijavljuju poklone velike vrednosti, čak i kada naizgled nisu dati u vezi sa javnom funkcijom, kao i gotovinu u vrednosti preko 10.000 evra. Kontroli bi takođe trebalo podvrgnuti poslovanje firmi u vlasništvu funkcionera sa koncesionarima, primaocima subvencija i preduzećima koja obavljaju poslove u Srbiji na osnovu međudržavnog sporazuma.

Za prevenciju korupcije bi bila važna dopuna prema kojoj bi analiza rizika od korupcije bila obavezna u pripremi svih propisa. Kada je reč o članovima Odbora i direktoru Agencije, uslov za izbor bi trebalo da bude nepovezanost sa političkim subjektima po bilo kom osnovu, a ne samo članstvu u partiji (npr. da nisu bili kandidati na poslednjim izborima, finansijeri, članovi izbornih komisija iako formalno nisu bili članovi stranke). Najzad, Agencija bi trebalo da ima efikasniju mogućnost pristupa dokumentima koji su joj potrebni u radu, a zadaci ovog organa bi trebalo da budu precizirani, tako da se mogu objektivno sagledati rezultati njenog rada[4].

Transparentnost – Srbija

Beograd, 18. januara 2019.

 

[1] https://www.mpravde.gov.rs/vest/22120/intenzivna-saradnja-srbije-i-italije-u-borbi-protiv-korupcije-.php

[2] U Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije i Akcionom planu iz 2013. godine.

[3] http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/saoptenja/10152-nacrt-zakona-o-sprecavanju-korupcije-ne-resava-bitne-probleme

[4] Svi dostavljeni predlozi na prethodne nacrte mogu se preuzeti sa sajta TS: http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/inicijative-i-analize-ts